Prokletstvo.

13.11.2018.

Od toliko posla i toliko toga za pripremiti za sutra, meni u glavi odzvanja UVENUT ĆEEEEEEEeeeeEEE NARCIS BEEEELIII.

12.11.2018.

pazi šta želiš blablablabla

Pošto nikad nisam pazila šta želim, evo Bože sada.. Želim još jednu ljubav filmsku, još filmskiju ako ikako može nego prethodnu. Ko što kaže jedan drug da gori zemlja pod nama. Da budem luda za nekim i da taj neko bude još luđi za mnom. Imam već scenarij u glavi, a osjećam da bi moglo nešto mnogo zanimljivo da se desi uskoro. Naravno, pored pisanja rada xD.

Da naglasim da sam 100% trijezna i da ću najvjerovatnije obrisati post možda sutra kad me bude pravo stid kakve sam gluposti valjala but welllll

10.11.2018.

b im back

Ostala navika da kad radim uđem na blogger i oduzmem sebi pola sata rada. Nema veze, super je došlo da pročitam par zadnjih postova. Gotovo sam u potpunosti sigurna da ću zaboraviti sve što mi sada pada na pamet ako budem čekala da pišem kad ne budem imala ovoliko obaveza, pa bolje sada.
Sve etape ove godine su prošle, tačnije svi važni događaji kojima sam trebala prisustvovati. Sve su prošle uspješno, bilo je predivno i genijalno, svaka je bila bolja od prethodne. Generalno sam uživala i kada podvučem liniju jako sretna što sam bila dio svakog događaja. Iako sam prije svakog ludila i pitala se zašto uopše imam prijatelje xD
Ostale su još dvije, njih sam dodala naknadno i tiču se mene, za promjenu. Morala sam nakon svega nešto uraditi i za sebe jer je ova godina stvarno bila ubica u svakom smislu riječi. Prvih pet mjeseci provela sam na granici zdravog razuma, ljudi ne shvataju, čak ni oni koji su znali kroz šta sam prolazila. Ustvari, bolje je reći koji su znali šta se desilo. Niko živ nema predstavu kroz šta sam prolazila. Sama. Dani kada, bez ikakvog pretjerivanja, nije sunce moglo izaći, mrak i tama konstantno, kontinuirano, danima. Umor, tuga, bijes, nemoć, nerazumijevanje, nepredvidivost.
Izgurala sam. Ojačala toliko da se sada ne bojim ničega na svijetu što se može desiti, osim bolesti i smrti. Beskrajno zahvalna Bogu na snazi i strpljenju koje mi je dao, još zahvalnija što me voli i čuva.
Uvjerila se po ko zna koji put da me osjećaj nikad nije prevario i da sam u najmanju ruku genije. Završila sa svim započetim pričama, nezatvorenim slučajevima, šbb-kbb, "a mooooždaaa nekad, nikad ne znaš".. Done and done. Nikad, jer znam.

Vjerovatno sam nešto preskočila, ali vratit ću se. Workkkk


Noviji postovi | Stariji postovi

- i moj oktobar kroz sve tuđe aprile.