Prokletstvo.

28.09.2018.

Bože sačuvaj

Mogu misliti kako je lijepo kad je sreća namijenjena direktno tebi, a ne kada je samo osjetiš indirektno kroz sreću drugih. Mogu samo sanjati, uporno sanjati i zauvijek sanjati.

27.09.2018.

"ne izgledate mi bolesno"

Iduće dvije sedmice tempirane. Čitavo ljeto svodilo se na idućih par dana. Kad kažem da sam umorna ljudi mi se smiju, posebno kolege s faxa, od čega ćeš jadna biti umorna, završila sve na vijeme i bez ikakvih problema. Smijem se i ja baš od srca, kontam da sam se barem zamarala tim stvarima. Ovako nemam pojma od čega tačno osjećam ovoliku količinu psihičkog umora, koji je došao da toga da mi već koliko dana stvara povišenu temperaturu. To je prva dijagnoza, vidjet ću sutra detaljnije šta je. Nadam se samo niskom željezu i bila bih do neba sretna da je samo to.

Za rođendan samo molim Boga za zdravlje svih ljudi koje znam i volim, molim Te da sva djeca bez izuzetka budu zdrava, da Malo sunce bude zdravo, da Sunce ozdravi. Nisam te spominjala ni u jednoj dovi od Ramazanskog bajrama, evo sada jesam. Od kako sam te vidjela nisam dobro, nije mi baš drago kad čujem o tebi sve što mi pričaju. Nije trebalo biti ovako. Ne mogu stvarno.

20.09.2018.

Je li moguće da ne osjećam ništa? Pauza je proletjela, istovremeno je trajala sto dugih godina. Živ si i na onih par trenutaka izgledaš sasvim okej. A šta je sa mnom? Ja sam čudovište.


Stariji postovi

- i moj oktobar kroz sve tuđe aprile.