Prokletstvo.

14.12.2018.

jedino sam ja

28.11.2018.

Samo da prođe ova šugava godina. MRŠ!!!!!

27.11.2018.

unpopular opinion

Da li muzika koju slušamo određuje da li smo kulturni ili ne? To nagnalo da napišem ovaj post. Pročitala sam knjiga i knjiga, pri tom ne mislim na Coelha i slične, već literaturu za fakultet i nauku kojom se bavim i moram priznati da nije uopšte laka literatura. Slušam sve - od Van Gogha, Seke Aleksić, Dine Merlina, Peđe Medenice, Željka Joksimovića, Bajage, Vlade Georgijeva, Šabana Šaulića, Zdravka Čolića, do Cardi B, Arcitc Monkeys, Hurts, G-Eazy-a, Beyonce, Malume i španaca generalno. U svemu uživam i nikada se nisam mogla opredjeliti za jednu vrstu muzike, jedan jezik još manje.
Al' kad mi dođe Šefika "jao ja to nikad nisam čula, ne razumijem kako neko to može slušati, kakav seljakluk, Bože sačuvaj, ide mi krv iz ovih aritstokratskih ušiju koje podnose samo jako kvalitetnu savremenu muziku!! Ne mora biti savremena, čak naprotiv, ja slušam samo klasike i to samo stranu muziku. Sve što mi napravimo je šund i niko normalan to ne može slušati!!"

Jeste Šefika, i nana Sakiba ti je isto slušala samo stranu. Čim si progovorila puštala ti Jay-Zja.

Šalje mi drug neke pjesme nekog našeg benda, sav oduševljen kako pjesme konačno imaju moćan tekst, konačno neko značenje.. Muzika okej, tekstovi pokušaj dubokoumnog sastava, nabacani pojmovi, sinonimi nekih uobičajenih riječi ne bi li dobili na ozbiljnosti, šta li.
NIJE SVE ŠTO NIJE KAFANA I ALKOHOL POEZIJA, NITI JE UMJETNOST SVE ŠTO NIJE GOLA GUZICA I NAPUHANE USNE. Zaključujem da nas je danas tako lako oduševiti gotovo ničim, te da sam bez ikakve potrebe izgubila 10 minuta života zbog ovog ovog posta.


Stariji postovi

- i moj oktobar kroz sve tuđe aprile.